Da li ste nekada pokušali da se stavite na mesto svog deteta, i razmislili o tome  kako se osećate? Šta očekujete? Čemu se nadate? Šta vas nervira? Ko vam je najvažniji?

Da li uopšte možete da se prebacite u “detetove cipele”?

Veoma je verovatno, da iako imate najbolje namere, možda ste vi, prosto, zaboravili kako je biti dete. Međutim, vaše dete to ne zna. Ono misli da vi ne želite ili nećete da ga razumete, a ne da ne možete. Upravo u tom raskoraku se i dešava najveći broj prepreka uspešnom roditeljstvu i međusobnom razumevanju.

Većina odraslih svoja najranija sećanja iz detinjstva ima iz perioda osnovne škole. Ali, porediti sebe, iz tog vremena sa vašim detetom u tom periodu, nije korisno. Deca danas nisu ista kao što ste u njihovim godinama bili vi. Ona su grlatija, manje poslušna, imaju veći potencijal i zahtevaju drugačiju vrstu podrške. Ne liče na vas, imaju potpuno svoje, jedinstvene potrebe koje se stalno menjaju ili nadovezuju jedna na drugu – pa ih je još teže osluškivati i pratiti njihovo odrastanje.

Takođe, mi kao odrasle osobe smo proveli veliki deo života pokušavajući da kontrolišemo i ovladamo sopstvenim emocijama. Zato sada želimo da poštedimo i zaštitimo decu od svakog povređivanja i bola. Na njihova osećanja reagujemo tako što ih banalizujemo. Besnu decu kažnjavamo, tužnoj skrećemo pažnju, zastrašenu uzimamo u zaštitu… a zapravo im ne dozvoljavamo da imaju svoje emocije i jasno ih izražavaju.

Dozvoliti deci da pokazuju svoja osećanja je dugotrajni proces učenja.

Važno je da naučimo da su različita emotivna stanja prirodna kako za nas, tako i za našu decu.

Osim toga, razlikuju se po tome koja su im mesta “ahilove pete”, tj. u kojim poljima su najosetljivija i najranjivija, pa tako i različito izražavaju svoje emocije. Ipak, većini dece škola jeste “ahilova peta”. Programi su zastereli, a deca pripadaju “novom dobu”. Zato i jeste važno da znamo da razgovaramo sa decom “novog doba”, njihovim različitim inteligencijama, formiramo kod njih potrebne osobine i stare vrednosti na nov način, u proces obrazovanja uključimo nove tehnologije kao izvore informacija.

Kada dete stekne naviku da sa vama deli svoja iskustva, a to se dešava upravo u nižim razredima osnovne škole, vi ćete postati „uključeni“ u njegov život i kada niste fizički prisutni.

Kada prihvatite da škola nije jedina odgovorna za obrazovanje deteta i da se obrazovanje ne završava sa školom, već traje doživotno. Kada mi odrasli naučimo da se radujemo svemu novom što saznamo, tek tada možemo biti dobar lični primer našoj deci da i ona sa radošću upijaju nova znanja.

Izazova je mnogo. Vaše dete neće čekati da se u vašem životu “poklope” razne kockice, da se vi oslobodite stresova, pronađete više vremena za bavljenje njegovim odrastanjem. Neće čekati jer je u svom putovanju ka svetu odraslih ono brzo, aktivno, puno radoznalosti. I ne čeka nikoga.

Požurite. Vaše dete to zaslužuje.

Teme 2. ciklusa:

ŠKOLARCI

za roditelje dece od 6 do 14 godina – period osnovne škole 

1. Vole li deca školu? (škola i stres, adaptacija na novu sredinu i novu strukturu dana, podrška roditelja…)
2. Indigo deca (umeće razgovaranja sa decom novih generacija)
3. Na koji način je inteligentno vaše dete (različite vrste inteligencije i njihovo vežbanje)
4. Verbalna samoodbrana (»Neću« nije uvek ružna reč», preventiva zlostavljanja, obavezna i moguća NE, zdrave i nezdrave tajne…)
5. Životne i školske lekcije: radne navike, koncentracija, motivacija
6. Put do znanja – tehnike učenja (pravila klasičnog učenja, mape uma, asocijacije…)
7. Razumevanje nasuprot izazovima (izazovi: domaći zadaci, privatni časovi, ocena, trema…)
8. Samopouzdanje dece i samopouzdanje roditelja (strpljenje i antistres tehnike)