Da li je vama neko nekada branio da skačete

Generacije baka i deda, a donekle i roditelja današnjih predškolaca, imale su sasvim drugačije odrastanje. Vreme su provodili igrajući se napolju, uz mnogo priče i pokreta, ni ne sluteći da upravo na takav način, najviše podstiču svoj motorički i intelektualni razvoj. Broj poremećaja držanja tela, ravnih tabana ili kratkovidosti jedva da je postojao.

Deca danas ni verbalno ni motorički nisu aktivna. Vreme provode pred TV-om ili kompjuterom i igraju igrice, po nekoliko sati dnevno. TV ne traži nikakvu interakciju, pa zato i sposobnosti govora bivaju ili uspavane ili sa poremećajima. Ovakvo ponašanje roditelji tolerišu, pravdajući se rečenicom – “sva deca to sada rade”, a neretko, i sami brane detetu da bude fizički aktivno, strepeći od mogućih povreda, ne razumejući da time usporavaju brojne segmente razvoja svog deteta, pa čak i njegov intelektualni razvoj.

Na pitanje: „Da li je vama neko nekada branio da skačete?“, roditelji odgovaraju: „Nije, ali kakve to ima veze sa inteligencijom?”

Međutim, kada vi ne dozvoljavate detetu da bude fizički aktivno, direktno utičete na broj sinapsi koje se u njegovom mozgu formiraju. Aktivnosti koje dete ne primenjuje šalju mozgu informacije da te aktivnosti nisu važne (pokret ili „vid na daljinu“…). Rezultat takvog odrastanja je veliki broj dece koja imaju ravne tabane, brojne poremećaje motorike, govora, povećanu kratkovidost u najranijem uzrastu.

Razlikovanje igre od obaveze važno je uspostaviti pred početak polaska u osnovnu školu. Ali, dete u predškolskom uzrastu, zapravo, uči najviše.

Zato je izuzetno važno da ovo vreme iskoristite na najbolji mogući način:

Negujete pokret. Omogućite detetu da skače, igra se, trči, jer ono tako razvija svoju motoriku, utiče na povećanje broja sinapsi u mozgu… a sve to kroz igru, potpuno neosetno i nesvesno da je proces učenja uveliko u toku.
Razgovarajte sa detetom, postavljajte mu pitanja, odgovarajte na njegova pitanja. Kada mu čitate priču podstičite ga da vas prekida, pita šta koja reč znači. Razgovarajte, pevajte, šapućite… ali neka reč bude stalno prisutan oblik kontakta među vama.
Pre polaska u školu, edukativnim igrama kao što su: puzzle, slagalice, igre memorije, traženje razlika na dva crteža, skrivalice… Podstičite razmišljanje kroz simbole, asocijacije, razumevanje.
Početno čitanje. Često roditeljsko pitanje: “Kako da zainteresujem dete za čitanje?” ima, zapravo, veoma jednostavan odgovor: “Čitajte svom detetu”. Ali, čitajte mu i kada ono već zna da čita samostalno, naizmenično, (vi njemu, ono vama), tekstove po izboru deteta. Čitanje omogućava detetu sticanje iskustva s različitim rečima, načinima korišćenja jezika, ritmova i zvukova, učvršćuje vašu međusobnu vezu, obogaćuje rečnik, smiruje… Slušajući pesme i priče, deca podstiču maštu i koncentraciju, pa ranije počinju da shvataju koncepte prostora, vremena i uloga, a i njihov odnos prema knjigama i literaturi postaje mnogo prisniji. Rezultati naučnih istraživanja potvrđuju da deca koja su u predškolskom uzrastu bila izložena uticaju jezika (preko knjiga i kroz razgovor) imaju bolje rezultate u školi i kasnijem učenju.
Aktivno slušanje. Za razliku od “običnog” slušanja, aktivno slušanje podrazumeva potpunu pažnju i usredsređenost na ono što se čuje. Blisko je povezano sa koncentracijom. Naučite vi aktivno da slušate svoje dete, kako biste mu primerom pokazali kako da i ono bude aktivno u slušanju.

Pred polazak u školu, mnogi roditelji su zabrinuti kako će se njihovo dete snaći u novoj sredini, odgovoriti na obaveze. Kako biste mu olakšali prihvatanje ove velike promene, učinite mu predškolski period stimulativnim, edukativnim, zabavnim.