Dogovor umesto nagrade i kazne

Roditeljstvo novog doba, traži, očekuje i nudi moderne vaspitne metode. Princip kazni i nagradi je odavno prevaziđen. Nije to samo zato što nije davao rezultate, koliko zato što deca “novog doba” često prerastu svoje roditelje.

Naime, kaznama (posebno fizičkim kao što su: batine, šamar, “ćuška”, udarac…) možete postići da neko dečije ponašanje zaustavite u određenom trenutku, a možda čak i sprečiti da se ono ponovi. Međutim, dete ne menja svoje ponašanje zato što je razumelo neku lekciju (zašto ne sme da nešto radi), već zbog straha od vaše kazne i vas. Udarac po ruci može biti opravdan samo ukoliko nemate vremena da detetu objasnite tzv. “pec, sec, boc opasnosti”, ali, čak i tada, odmah nakon toga, objasnite mu zašto ste to uradili. Dakle, za verbalno objašnjenje niste nikada poranili.

Nagrade najčešće imaju oblik podmićivanja.

Sa druge strane, nagrade najčešće imaju oblik podmićivanja. Ukoliko detetu dajete poklon (nagradu), kada uradi nešto dobro vi ga, u stvari, podmićujete. To će ga naučiti manipulaciji, pa će veoma brzo početi da očekuju određene nagrade za određena ponašanja, i stvoriti vašu uzajamnu, međusobnu, manipulativnu vezu. Umesto toga, mnogo je bolje da ga pohvaljujete a nagrade-pokloni budu dogovoreni sa detetom, nevezano za konkretne postupke.

Deca moraju biti vaspitavana, ali ne putem kazni ili nagrada. Kako onda?

•  Objašnjenje. Česta roditeljska rečenica:”Rekla sam ti hiljadu puta…” znak je da roditelji treba da nešto nauče i promene, a ne dete. Zamenite kvantitet kvalitetom. Nije potrebno istu stvar da objašnjavate mnogo puta, već da to učinite jasno, nedvosmisleno, na način primeren uzrastu. Svoje zahteve, pravila, odluke… uvek objasnite. Već od četvrte godine možete sa detetom i razgovarati šta ono misli o pojedinim pravilima koje vi uvodite. To ne podrazumeva da ćete njegovo mišljenje obavezno uvažiti, ali će detetu poručiti da vam je njegovo mišljenje važno.
• Igra. Iskoristite igru kao sredstvo učenja. U igri uloga, postavite različite, svakodnevne situacije. Na primer: »Sada ćemo malo da se igramo kupovine, ti si mama i hoćeš kući, a ja sam dete i hoću da ostanem u parku, odmah, hoću sada, odmah, aaaaaaaaaaa…«. Imitirajte dete, promenite glas, uložite napor da ga iznervirate onoliko koliko ono obično iznervira vas, i uvek koristite stvarne situacije iz vašeg života. Tako dete stiče lični doživljaj o svom ponašanju koje vi želite da ono promeni.
• Unapred. Kad god je moguće, svoj predlog ili zahtev recite ranije. Tako dajete detetu priliku da se navikne, tj. “preradi” u glavi ono što se od njega očekuje.
• Pravila. Deca najpre usvajaju pravila koja važe za sve članove porodice. Ukoliko neki član porodice odstupi od zajedničkog dogovora primenite sistem: uzrok-posledica.
• Poštovanje. Kada se vi ponašate prema detetu sa poštovanjem, učite ga da se i ono prema vama i prema drugim osobama ophodi na takav način.

Kako opominjete da biste postigli dogovor, a izbegli kaznu?

Precizan govor. Kada se obraćate detetu, uvek govorite u pozitivnim rečenicama. Umesto da kažete:”Nemoj da trčiš”, radije recite:”Hodaj sporije”. Deca predškolskog uzrasta misle u slikama, pa je važno da od vas dobiju preciznu instrukciju šta od njega očekujete da uradi, umesto da mu govorite šta ne treba a od njega očekujete da se samo seti šta treba da uradi.

Ton govora. Govorite ozbiljno ali ljubazno. Ozbiljnost se ogleda u stavu tela, pogledu, rukama, glasu…), a ljubaznost u naglašavanju: Molim te, saslušaj me pažljivo!

Benefiti od ovakvog vašeg vaspitnog metoda su brojni: očuvanje dostojanstva deteta, vaš međusobni odnos koji se produbljuje bez prepreka i sećanja na neprijatne događaje, uticanje na samopoštovanje deteta (jer dete vama apsolutno veruje pa kada ga kažnjavate misli da nešto sa njim nije u redu…). Zapravo, dobrom komunikacijom, zasnovanoj na dogovoru, vi postižete takvo ponašanje deteta da kazne nisu potrebne. Potrudite se. Vaše dete to sigurno zaslužuje.