Hipnoporođaj

Hipnoporođaj nije samo tehnika koja se uči već je to čitava filozofija, ideolologija, kaže Jelena ter Haar, hipnoterapeut, refleksoterapeut i mama male Dunje.

Pošto je porođaj fiziološka pojava i pošto su žene stvorene za začeće i trudnoću, jasno je da poseduju i sve „resurse“ da se prirodno porode. Porođaj bi trebalo da bude duhovni čin, a ne onaj koji se vezuje za bol i patnju. I svakoj ženi koja ima zdravu trudnoću, takva mogućnost treba da bude pružena.

Hipnoporođaj je tehnika koja obučava ženu da tokom porođaja ostane opuštena, u stanju transa, jer tada njeno telo priozvodi endorfine koji su prirodni analgetici i sve funkcije tela se obavljaju na najbolji mogući način.

Smatra se da je strah najveći neprijatelj porodiljama jer se tada telo grči, sva krv odlazi u mišiće spemne za odbranu, a materica ostaje nedovoljno prokrvljena, pa su trudovi izuzetno bolni. To je i jedan od razloga zbog čega ta prva faza porođaja – otvaranje, veoma dugo traje. U programu hipnoporođaja žena, pa i njen partner, prvenstveno prolaze kroz dehipnozu, tj. odstranjivanje strahova vezanim za porođaj.

Žene celog života slušaju ružne priče sa tuđih porođaja, i stiču uverenje da će i za njih to biti ništa manje strašno. Uvek kao rezultat dobijamo ono u šta verujemo i za rešavanje bilo kog problema od ključne važnosti je promeniti svoja uverenja. Hipnoterapija je veoma efikasan način za promene uverenja. Svaka sugestija, misao ili emocija ima psihološki i hemijski odgovor u našem telu. Samo percepcija straha, bez realnog razloga da se bojimo dovodi do fizičkih reakcija, kao što je ubrzan rad srca, znojenje, sušenje usta… Ali, ako imamo pozitivan stav i uverenje vezano za porođaj, oslobođeni od straha, takvu poruku šaljemo svom telu i ono će tada funkcionisati baš kako treba, u skladu sa prirodom, jer je i kreirano da rodi bez komplikacija.

 

Kako izgleda obuka za hipnoporođaj?

Obuka traje četiri do šest nedelja, viđamo se jednom nedeljno, a u međuvremenu trudnica kod kuće vežba sama i sa svojim partnerom tehnike opuštanja, kontrole bola, disanja, vizualizacije, afirmacije, i sve ono što smo učili. Najčešće počinjemo obuku u trećem trimestru trudnoće. Tokom “druženja” bavimo se promenom svih limitirajućih uverenja, otklanjanjem trauma sa prethodnog porođaja, pričamo o prednostima prirodnog porođaja, samom procesu, kako će se odvijati.

U hipnoporođaju partner ima pravu ulogu, nije samo posmatrač koji ženu drži za ruku ili ne dok se porađa. On je taj, koji je time što joj priča i sugeriše ono što smo zajedno učili, održava u stanju transa, vraća je u stanje transa kad iz njega izađe (ukoliko npr. ide u toalet ili nešto da pojede tokom porođaja). Većina tata kaže da im je to iskustvo fantastično i da im pomaže da se bolje povežu sa svojom bebom, kao i sa svojom ženom, i započnu roditeljskii život nadahnuti.

Trudnice su nakon pripreme uzbuđene ali sigurne u sebe i svoje porođajne snage, i uverene da će ono što predstoji proći u najboljem mogućem redu. Tokom porođaja, hipnoterapeut ne mora da bude uz njih, jer su u prethodnom radu stekle dovoljno znanja, samopouzdanja i kreirale su novo stanje svesti, tako da kroz iskustvo porođaja mogu da prođu na prijatniji način. Savladale su sve tehnike samopomoći koje se tiču opuštenosti, transa, disanja, kontrole bola itd. Ipak, postoje i situacije kada partner nije zainteresovan da prisustvuje porođaju, i ukoliko trudnica želi terapeut može da bude uz nju tokom porođaja, kao podrška.

Koje su sve dobrobiti od hipnoporođaja?

Statistike su pokazale da majke nakon hipnoporođaja ne prolaze kroz post natalnu depresiju. Bebe su čilije, smirenije, spremnije za prvi i kasniji podoj i imaju veći APGAR skor.

 

U kojim zemljama se već primenjuje? Kakva je praksa kod nas?

U inostranstvu je svest o prirodnom porođaju mnogo veća, kako među lekarima, tako i među ženama. U Velikoj Britaniji hipnoporođaj je, na primer, prihvaćen i u porodilištima, a o tome koliko je ova metoda poželjna govori i činjenica da je jedno vreme Britanska vlada parovima koji očekuju bebu poklanjala vaučer u vrednosti od 250 funti kako bi prošli kroz obuku za hipnoporođaj. Primenjuje se i u mnogim zemljama Evrope, u Americi, Australiji.

U našoj zemlji za hipnoporođaj se odlučuju većinom žene koje žele da se porode u privatnosti svoga doma. Bilo je slučajeva da su žene bile razočarane jer su bezbolno i lako prošle prvu fazu porođaja kod kuće, a kako su došle u bolnicu da iznesu bebu na svet, nije im bio dozvoljen mir i rađanje bez asistencije. Normalnom fiziološkom procesu nije potrebna asistencija. U odsustvu specijalnih okolnosti potrebno je samo strpljenje onih koji prate porođaj, da odole izazovu da naruše njegov ritam i tok. To je rekla Marie Mongan, osnivač hipnoporođaja.

Još je 1891. godine dr Jonathan Dye u knjizi „Easier childbirth“ (Lakše rađanje) napisao: “Prema zakonu fiziologije, sve prirodne i normalne telesne funkcije se obavljaju bez opasnosti i bola. Porođaj je prirodna, normalna fiziološka funkcija za zdravu ženu i njenu zdravu bebu. Iz toga se može izvesti zaključak da zdrave žene mogu doneti na svet zdrave bebe bez bola ili opasnosti.”

Kakva su vaša iskustva?

Ja se osećam veoma privilegovanom da mogu da doprinesem da svaka žena koja se odluči za prirodan porođaj uz hipnozu ima prelepo iskustvo. Kroz porođaj se i ona sama rađa kao majka, ženu koja je takvim iskustvom osnaŽENA i vitalna da sa radošću dočeka svoje dete i upliva u izazove i lepote roditeljstva. Nakon takvog iskustva, majka nema od čega da se oporavlja, ni od zašivenih rana, ni hemijom iscrpljenog organizma, ni od dugih, bolnih indukovanih (najčešće kod nas) kontrakcija. Može samo da se u potpunosti raduje svom detetu i novom početku. Ni moje lično iskustvo rađanja deteta, iako je imalo skoro 4 kilograma, nije drugačije.

Moja iskustva sa parovima su razna… ali uvek dirljiva. Naročito su fascinantni očevi, koji su na početku uvek uplašeniji od žena, nepoverljivi, ali su na kraju i sami fascinirani svojom transformacijom tokom procesa, do porođaja. Od prestravljenih tata koji postaju ogromna podrška i sigurnost za svoju ženu tokom porođaja, onih koji pristaju na porođaj kod kuće samo u prvoj fazi otvaranja pa ipak spontano, s lakoćom ostanu u svom domu do kraja. Do onih koji uskaču u bazen za porođaj sa svojom ženom, i potpuno su prisutni i fizički i energetski.

Tokom porođaja meni je uvek zadivljujuće videti snagu žene, povezanost  te porodice koja se takvim iskustvom rađa, i srećnu bebu koja dolazi na svet koji je bezbedno, sigurno mesto. U naručje svoje majke i toplinu njenih grudi.