Zelena Mama

Jasmina Bogućanin Sarvan: Moje prostranstvo ljubavi

Jasmina Bogucanin Sarvan Moje prostranstvo ljubavi

Ona je otkrila svoju misiju i živi je punim plućima. Od bloga posvećenog sirovoj ishrani, počela je da širi svoje znanje i na radionicama za roditelje. Mašta o svom prostranstvu ljubavi, o životu u prirodi koje polako pretvara u stvarnost.

Kad si primetila da se kod tebe dešava promena u načinu gledanja na svet i razmišljanje?

Još pre trudnoće krenula je transformacija svesti, ali nekako usporeno. Tokom trudnoće i nakon rođenja moje ćerkice ta tranfosrmacija je dobila na snazi i brzini.  Od tada svaki dan doživljavam neku vrstu transformacije.

Farah i drvo

Drvo u zagrljaju

Šta se pokrenulo i kako  se svet promenio?

Počela sam svet da gledam drugim očima, prestala sam da živim u matrixu. Počela sam napokon da slušam sebe i postupam onako kako mi intuicija nalaže. Promene su prvo počele kroz menjanje načina ishrane, izbacivanje svih otrova iz svakodnevne upotrebe. Na taj način su otrovi počeli da izlaze i iz glave i iz tela.

Jasmina Bogucanin Sarvan

Jabuke sa grane

O čemu novom si počela da razmišljaš rođenjem deteta?

Najviše sam razmišljala o tome čime ću je hraniti kada bude trebalo da joj uvedem hranu pored mog mleka. To mi je nekako bilo ključno jer nisam želela da je hranim otrovima. Oduvek sam maštala o životu na selu, u prirodi, ali njenim dolaskom na svet su te misli postale moja svakodnevnica.

Na tom putu do danas šta si spoznala?

Na ovom putu koji traje duže od dve i po godine svašta se dešavalo, i dobrog i lošeg, što je u suštini sve dobro jer se iz svega nešto naučilo. Najviše se dešavaju spoznaje na mom ličnom nivou, i najviše se ja transformišem kao osoba, jer mislim da je najbitnije da ja postanem što bolji čovek, kako bi i moja ćerka mogla da bude što bolja. Najbitnije je da roditelji žele da rade na sebi i da osveste to da nije nikada problem u deci, već da samo mi možemo biti problem. Deca su ogledalo nas i našeg ponašanja.

Da li se osećaš usamljeno u svojim izborima?

Usamljenost je teška reč jer mislim da čovek koji je srećan sam sa sobom i siguran u svoje izbore nikada ne može biti usamljen. Može se nekada osetiti neshvaćeno, što je bilo veoma često na samom početku ovog našeg puta, ali vremenom i to čovek prihvati. Ali sve je više roditelja koji se odlučuju na ovakav način roditeljstva i života tako da to je veoma lepo videti. Mislim da će nas s vremenom koje dolazi biti sve više i više. Moji izbori su moji i ne podležu objašnjavanju i pravdanju onima koji to ne mogu da shvate, tako da nemam priliku da se osetim usamljenom. Nekako se okružujemo samo sa istomišljenicima i taman kad pomislim kako se svest ljudi  podigla, u parkiću za decu sretnem roditelje koji praktikuju  autoritativno roditeljstvo.

Šta je prostranstvo ljubavi?

To je smisao života na zemlji. Nešto što bi svako ljudsko biće trebalo da ima. Podrazumeva prostranstvo koje stvaraju muškarac i žena koji se vole i koji ga zajedničkim snagama prvo mislima, pa onda i postupcima kreiraju negde u prirodi za sebe i svoju decu. Prostranstvo ljubavi je nešto gde vladaju zakoni prirode, gde nema ubijanja životinja ili eksploatacije istih, to je prostranstvo gde se živi zajedno sa njima u miru i harmoniji. Prostranstvo ljubavi je mesto gde žena treba da začne, da provede trudnoću i da se porodi. Mesto gde deca treba da odrastaju slobodna u ljubavi. Prostranstvo ljubavi bi trebalo da bude smisao svakog čoveka na zemlji.

Jasmina Bogucanin Sarvan

Moje prostranstvo ljubavi

Koliko je ishrana važna u životu čoveka i koje joj ti mesto poklanjaš?

Pre 20 meseci sam mislila da je ishrana primarna za sve u životu, od emocija do bolesti. Da je od životnog značaja. Danas mislim da nas hrana koju jedemo čini nepunih 50%. Ono što je ovde veoma bitno da naglasim to je da se ovaj postotak odnosi na ljude koji žive već na biljnoj ishrani. Oni koji i dalje jedu mrtve životinje i koriste njihove izlučevine  u svojoj ishrani, treba to da promene pod hitno, jer za njih je ishrana od presudnog značaja. Mislim da čovek ne može da bude zdrav i da se dobro oseća dok je za njegov obrok neko morao da umre. Tri su bitne stvari kada je ishrana u pitanju, a to je da prestanemo da jedemo bilo šta životinjskog porekla, da prestanemo sa ubijanjem i da prestanemo sa konzumacijom industrijskih proizvoda. Da ne jedemo ništa što nije hrana, znači bez aditiva, emulgatora, dodataka, konzervansa, boja itd… Kada to postignemo onda više ishrana nije bitna.

Pored ishrane šta je još važno?

Emocije, slika samog sebe, ono što osećamo prema sebi pre svega, pa onda prema drugima. Situacije koje jesmo ili nismo otpustili, sve ono što je u nama, a što nećemo ni sami sebi da priznamo. Jako je bitan rad na sebi. Guranje ruku duboko u sebe, to je najbitnije. Ali nekako su ishrana i taj deo veoma povezani, jer kada prestane čovek da jede životinje dobije puno emocija ljubavi i onda to krene i da oseća prema sebi. Neko pre, neko kasnije. Jako je bitna vera u Boga, univerzum, kreatora, tvorca, stvoritelja, kako ga već ko naziva. U tu višu silu koja nam sve daje i sve uzima, koja daje život i koja daje smrt. Jako je važno prepustiti se, pronaći svoju misiju u ovom životu i raditi na tome. Sve ostalo dolazi samo od sebe.

Da li se plašiš ili imaš  poverenja kada razmišljaš o budućnosti?

Ja ne razmišljam previše o budućnosti, to je nešto što sam postigla ovim aktivnim radom na sebi. Živim sada i ovde. Kada je u pitanju strah, nemam ga, pogotovo ne od budućnosti. Imam samo neopisivo poverenje i ljubav u srcu kada pomislim na budućnost. Šta god da mi ona donese znam da će biti najbolje za mene.

Jasmina Bogucanin Sarvan

Mislima stvorila, pa prepoznala

Kako raste tvoje dete? Da li je srećna i zadovoljna? Kako mi roditelji i na osnovu čega to procenjujemo?

Moje dete raste. Do nedavno bi mi ta spoznaja bila teška, jer sam kada se tek rodila non stop ponavljala kako bih želela da zaustavim vreme i da zauvek ostane tako mala u mom naručju i da me gleda njenim okicama. Sada sam presrećna svaki dan kada je vidim kako je srećna, zadovoljna, zdrava i ispunjena. Kako znam? Vidim kako joj oči cakle dok istražuje sve(t) oko sebe nesputano. Ja sam dobro, tako znam da je i ona dobro, jer mi smo povezane. Prve tri godine života moje emocije su i njene, tako da čim sam ja dobro, i ona je. Verujem da svaki roditelj misli da je njegovo dete srećno, i da radi najbolje što ume, s tim što ima onih koji su svesni svakog trenutka i onih koji nisu svesni već postupaju po automatizmu i šablonima. To je u suštini jedina razlika između nas roditelja.

Tvoji planovi za naredni period?

Preseliti se na naše prostranstvo ljubavi i jednostavno biti, živeti… Širiti ljubav i istinu, učiti(podsećati) ljude onome što su zaboravili, biti zahvalna i srećna.

Tvoja poruka roditeljima?

Pronađite svoju misiju i ispunjavajte je. Volite sebe i sve(t) oko sebe, probudite dete u sebi, ne čekajte sutra, već počnite sad. Život je lep čak i kada je ružan.

 

O autoru

Nataša Vukićević

Učiteljica po zanimanju, u marketingu poslednjih dvadeset godina. Slučajno ili namerno uvek u temi roditeljstva: magazin MAMA, tv emisija MAMA, magazin Roditelj&dete, web emisija Mamino ćoše. Danas u marketingu preduzeća Yuglob d.o.o. radi na razvoju i plasmanu brendova namenjenih roditeljima.
Najviše je naučila od svoje dece i života. U stalnoj potrazi za odgovorima na pitanja: koliki su stvarni potencijali čoveka, da li možemo bolje, o smislu života…

Raduje se novim projektima posvećenim roditeljima, a najveća želja joj je da se preseli na zemlju, u prirodu i da stvara svoje zavičajno imanje.

Ostavi komentar