Blogopriče

Nekoliko dobrih razloga ZA dojenje

za dojenje
Tamara Toth

Iskoristiću priliku svetske nedelje dojenja da malo „bombardujem“ sa informacijama koje, čini mi se, nedostaju većini majki u našem društvu, naročito u našoj zemlji. Sećam se svog šoka kada sam prvi put dovela tada već četvoromesečnu bebu kod pedijatra i videla natpis: U Srbiji svaka šesta majka doji dete do šestog meseca. Nikako mi nije bilo jasno zašto?! Nisam se porađala u Srbiji i nisam do tada bila svesna koliko je opšta atmosfera ovde drugačija što se tiče PRIRODNOG pristupa trudnoći, porođaju i dojenju. Kada kažem da još uvek dojim trogodišnje dete susrećem se sa izrazima neverice, šoka, ponekad i crvenila na licima žena (pa se suzdržim da spomenem da uz njega povremeno dojim i starije dete od četiri i po). Ništa nikome ne znači što u magazinu Moj Pedijatar u svakom broju po nekoliko puta piše kako Svetska Zdravstvena Organizacija preporučuje dojenje deteta do dve godine, a kasnije ako majka i dete žele. Kao da su većini, ne kažem svima, ali velikoj većini usađeni kodovi u umu koji se ne mogu prelomiti nikakvim novim informacijama: dovoljno je dojiti par meseci, godinu dana u vrh glave, a sve preko toga je uvreda za zdrav razum!

dojenje

Vicente Romero Redendo

Ali hajde da ne idem do druge i treće godine, nego da pokušam nekako razlučiti zašto je veliki izazov dojiti svoju bebu i do šest meseci. U redu, znam da postoje žene koje zaista nemaju mleka, ali to je toliko retko, kao što je retko da će nam se desiti neka komplikacija na porođaju (još ređe). To da žena nema dovoljno mleka za svoju bebu je mit, osim ako nije u ogromnom nutritivnom deficitu, na granici neuhranjenosti, što u današnjim uslovima nije baš da je moguće (i žene u koncentracionim logorima su dojile svoju decu). Znam da postoje i drugi realni razlozi kao što su teškoće i bolovi u dojkama, koji uz adekvatnu pomoć mogu da se prevaziđu. Znam da postoji i to da beba neće da sisa, što se najčešće dešava zato što se paralelno hrani na flašicu, pa joj je tako lakše i neće da se trudi sa dojkom. Neću da ulazim u to koliko su navedeni i nenavedeni razlozi opravdani ili neopravdani niti da prozivam ničiju savest, to nikako. Samo gledam tu činjenicu da svaka šesta majka doji bebu do šest meseci, koja govori da na globalnom nivou nešto ne štima. Ono što je sigurno je da postoji puno neznanja, mitova, nepažnje i neodgovornosti, pre svega u medijima, medicinskom osoblju, bolničkom sistemu i svima ostalima koji bi trebali da pomognu majkama u ovoj najprirodnijoj aktivnosti majčinstva. Umesto toga, ono što je najprirodnije postalo je najteže, a za to vreme se prodaju tone i tone veštačkih formula od čega neko ostvaruje debeli profit – not bad deal!

Da li zbog nedostatka pomoći i pravih informacija, da li zbog nedostatka odlučnosti i želje, šta god da je razlog tome, veliki broj majki olako odustaje od dojenja i misli da je dohranjivanje bebe formulom ili kravljim mlekom sasvim ok alternativa. Verovatno je baš ta olakost pomogla da se formira alarmantni broj koji piše na zidu dečijeg dispanzera. Neću da kažem da je dojenje JEDINI način da dete odrasta zdravo. Mislim da je jedan od najvažnijih, ali ne jedinih činilaca. Tu je mogućnost zdrave i uravnotežene ishrane koja može da nadomesti puno toga što je izgubljeno, kao i druge okolnosti u porodici i svakodnevnim aktivnostima deteta. Ali, ako majka može da doji, zaista je ogromna šteta propustiti takvu priliku da svome detetu učinimo uslugu koja će mu pružati pozitivne poene tokom čitavog života. Ovo su samo neki od tih poena, pošto bi kompletna lista zauzela više mesta nego što bismo imali strpljenja da pročitamo.

Majčino mleko je posebno dizajnirano baš za njenu bebu  – 50% se slaže sa bebinim genetskim materijalom.

Majčino mleko nije statično – njegov sastav se menja u skladu sa potrebama bebe, kako u toku jednog dana, tako i tokom bebinog rasta i razvoja. Drugim rečima, ujutru, u podne i uveče beba dobija različitu kombinaciju sastojaka, tačno prema njenim potrebama.

Majčino mleko nosi u sebi ukus i aromu hrane koju majka jede, i to su ukus i aroma na koje je beba navikla devet meseci u majčinom stomaku.

Majčino mleko je bebi mnogo lakše za varenje nego bilo koja druga vrsta mleka.

Postoji čitava lista sastojaka koji postoje u majčinom mleku a kojih ili nema ili ima mnogo manje u formuli, a jedan od najvažnijih je holesterol koji je suštinski neophodan za razvoj mozga i nervnog sistema odojčeta – zato je majčino mleko mnogo masnije od bilo kojeg drugog mleka.

moderno dojenje

Deca koja se isključivo doje prvih šest meseci i nastave da se doje do godinu ili dve imaju mnogo manju šansu da podlegnu infekcijama, da obole od bolesti respiratornih organa, stomačnih organa, bolesti ušiju, zuba, da dobiju alergije. (Moja lična obzervacija je da skoro svako dete koje ima problema sa astmom i bronhitisom je kratko dojeno kao beba, 6-8 meseci ili kraće. Ja do sada nisam srela dete koje boluje od ovih bolesti, a dojeno je godinu dana ili duže.)

Isključivo dojenje kolostrumom u prvim danima bebinog života je od neprocenjivog značaja. Bebin želudac po rođenju je veličine klikera. Mala količina kolostruma mu je sasvim dovoljna. U kolostrumu se nalazi 60 aktivnih sastojaka od kojih je 30 nemoguće dobiti u formuli. Kolostrum je kao bebina prva vakcina, prepuno antitela koja su mu potrebna u tim prvim danima. Kolostrum podmazuje membrane digestivnog trakta odojčeta što mu pomaže da se odbrani od štetnih bakterija i da mu se pokrene imuni sistem. Kada se bebi daje formula u prvim danima života, postoji mogućnost da će se poremetiti  crevna flora koju obezbeđuje kolostrum i da će se otvoriti prolaz patogenima i alergenima u bebin organizam.

Dojenje je nalepši i najprirodniji način povezivanja majke i bebe. Dojenje je za bebu izvor sigurnosti, kao i izvor svih hranljivih i zaštitnih materija koje su joj potrebne i dovoljne u prvih šest meseci života.

Dojenje pomaže da se materica vrati u prvobitno stanje, pomaže da se prevaziđe postporođajna depresija, smanjuje mogućnost pojave raka dojke i materice.

Ove informacije sam većinom preuzela sa mog omiljenog bloga  „The Parenting Passagaway“ ( Prolaz Roditeljstva). Mudra i iskusna autorka Keri, osim što je fizikalni terapeut pedijatar, Waldorf učitelj i lider za kućno Waldorf obrazovanje, takođe je licencirani savetnik za laktaciju (IBCLC) od 2009 godine. Ovo je link za njene tekstove o dojenju gde se može naći još puno zanimljivih i poučnih informacija:  http://theparentingpassageway.com/category/family-life/breastfeeding/

Ovo je stranica na srpskom jeziku na kojoj može da se nađe puno lepih i korisnih tekstova o dojenju, trudnoći i majčinstvu, kao i iskustva majki koja mogu da nam daju podstrek u našoj ličnoj avanturi dojenja:

http://www.mati.rs/

http://www.mati.rs/category/dojenje/

Na sreću, sada takođe imamo i sertifikovanu savetnicu za dojenje u našoj zemlji – Marija Taraba, pa je moguće dobiti praktične savete i podršku iz prve ruke. Osim nje, autorka gore navedene stranice na srpskom jeziku, Jasmina Lolin, je takođe sertifikovana savetnica za dojenje koja je prošla obuku kod Marije Tarabe.

Kada duboko razmislimo, trudnoća i dojenje su prava čuda prirode, savršeni mehanizmi savršeno dizajnirani za stvaranje života. Mi žene smo blagoslovene da možemo biti medijumi kroz koje se ova čuda manifestuju. Ako prigrlimo taj dar koji nam priroda nesebično daje, dobićemo mnogo više nego što mislimo – snagu, ispunjenje, samopouzdanje, zadovoljstvo. Nije lako i treba se malo pomučiti, baš kao i za sve druge vredne stvari u životu.

Srdačno,

Tamara

https://mesecevadeca.wordpress.com/

O autoru

Tamara Toth

Tamara Toth

Od kada znam za sebe tragam za smislom, lepotom i harmonijom života. To traganje me je vodilo na mnoga putovanja po svetu, na susrete sa mnogim nesvakidašnjim ljudima, na pustolovne doživljaje, na proučavanje i življenje istočnjačke filozofije i joge. Iskustvo roditeljstva je za mene došlo u pravi čas, kada sam se osećala dovoljno spremnom da se zaustavim, da se odreknem nekih svojih potreba radi potreba svoje dece, i da se okrenem ka unutra u potrazi za ličnim težištem koje će mi pomoći da održim ravnotežu tokom ovog zahtevnog i izazovnog perioda života. Imam snažno ubeđenje da je rano detinjstvo od neprocenjivog značaja za razvoj deteta u zrelu odraslu osobu. Iz tog razloga svoju ulogu roditelja prihvatam sa odgovornošću i pažnjom, spremna da i dalje učim i oblikujem svoje navike i svoj karakter u skladu sa vrednostima i ciljevima koje svesno roditeljstvo od mene zahteva.
Majka sam i supruga 24/7, moja dva plavooka anđela su mi najveća inspiracija, moj suprug virtuozni vegetarijanski kuvar mi je dugogodišnji prijatelj i učitelj na životnom putu. Naši prioriteti su život u prirodi i na selu; poštovanje duhovnih, etičkih i ekoloških principa; negovanje bliskosti i poverenja između roditelja i dece; ohrabrivanje kreativnih potencijala deteta; poštovanje detinjstva kao neprocenjivog dara da se uči kroz slobodnu igru i moć mašte; prilagođavanje razvojnim fazama deteta; usklađivanje fizičkih, emotivnih, intelektualnih i duhovnih potreba u jednu celinu.

Ostavi komentar