Priprema za porođaj

Patrik Balint: Trudnoća i porođaj su sažetak našeg kasnijeg života

Iz prakse regresoterapije proizlazi da su trudnoća i porođaj jedni od najznačajnijih perioda u životu jer iskustva sa kojima se beba tada suočava utiču u velikoj meri na njen kasniji život, posebno kada su u pitanju važna životna pitanja i odluke.

Zbog toga se primena regresoterapije u pripremi majki, dece i očeva na dolazak bebe u periodu pre začeća, u toku porođaja i u post-porođajnom periodu, pokazala izuzetno važnom.

Patrik Balint

O tome, ali i o tehnikama koje je i sam razvio radeći sa ljudima kroz regresiju, razgovarali smo sa Patrikom Balintom, regresoterapeutom iz Slovačke. Naš sagovornik je, osim u Evropi, svoja iskustva sticao u Americi i Rusiji a najznačajni momenat u odluci da se posveti ovom radu bio je susret sa mentorom Andrejem Dragomireckim, pionirom nehipnotičke regresije. Pre toga, Patrik je studirao veštačku inteligenciju i računarstvo u Pragu i Bratislavi, ali je susret sa Dragomireckim i regresoterapijom promenio njegov dotadašnji život iz korena.

Danas predaje širom Evrope, a i u Srbiji je u toku edukacija druge generacije regresoterapeuta. Novina sa kojom Patrik uskoro dolazi u našu zemlju je edukacija „Priprema za porođaj“, koja je nastala kao rezultat prakse sa nekoliko hiljada klijenata sa kojima je radio prenatalnu regresiju.

Koji je bio ključni trenutak u vašem životu kada ste iz oblasti koja je potpuno tehnička otišli u nešto drugačije? Kako se desio taj veliki preokret?

U mladosti sam studirao informatiku i rad sa veštačkom inteligencijom, što i nije tako udaljeno od unutrašnjih procesa psihe. Naš unutrašnji svet me je uvek fascinirao i želeo sam tome više da se posvetim. Desilo se da sam upravo na Elektrotehničkom fakultetu u Pragu sreo profesora Dragomireckog, koji mi je pomogao da se kroz upoznavanje sa regresoterapijom više približim čoveku i da se udaljim od čisto tehničkog načina rada. Tokom moje dvadesetogodišnje prakse, nikada nisam posumnjao u ispravnost moje tadašnje odluke.

Kako su nastale Prenatalna terapija i Terapija detinjstva, koje su važan deo vašeg rada?

Nakon nekoliko godina shvatio sam da je prenatalni period, period boravka u majčinom stomaku tokom devet meseci, jedan od najvažnijih jer tadašnji događaji značajno utiču na formiranje psihičke strukture pojedinca. U detinjstvu se ti događaji mogu naknadno još potvrditi ili se mogu javiti i neki novi, jer i tokom ovog perioda pojedinac sakuplja iskustava i proživljava bitne preokrete u životu.

Mentalno emotivne obrasce preuzimamo najviše od roditelja i tako se oni prenose transgeneracijski

U regresoterapiji se o obrascima ponašanja govori kao o emotivnim i mentalnim konstruktima koje preuzimamo od roditelja i okoline i koji tokom kasnijeg života u manjoj ili većoj meri utiču na nas. Terapijskim pristupom i obradom sadržaja iz ovih perioda osobi se pruža mogućnost da živi autentično svoj život i da ne živi život neke druge osobe, čije je obrasce preuzela tokom prenatalnog ili perioda detinjstva. Naravno, te mentalno-emotivne obrasce najviše preuzimamo od naših roditelja i tako se oni prenose transgeneracijski.

Koja iskustva iz vaše prakse su vas podstakla da terapije na ovaj način koncipirate?

Tokom prvih godina svog terapijskog rada najviše sam se bavio takozvanim psihosomatskim  problemima, a to su problemi koji se manifestuju, u manjoj ili većoj meri, na nivou tela. Postepeno sam, tokom rada, shvatio da to može biti ograničavajuće i da ljudima treba da pružim mogućnost da rešavaju i probleme koji su drugačije prirode.

Danas mnogi pojedinci imaju svest o tome da naši unutrašnji problemi mogu uticati na okruženje u kojem živimo. Na kraju krajeva, mogu i u potpunosti da ga oblikuju, bilo da se radi o odnosima koje gradimo ili o reakcijama okoline u odnosu na nas.

Sam rad sa ljudima mi je pokazao da je potrebno stvoriti nove terapijske tehnike koje mogu efikasno tretirati  probleme na drugim nivoima. Upravo Prenatalna regresoterapija i Terapija detinjstva pružaju ove nove terapijske mogućnosti.

Period trudnoće predstavlja sažetak onoga što će nas pratiti kasnije kroz život

Zašto se najčešće dešava da kroz regresiju odemo u prenatalno doba ili sam porođaj?

Poznato je još iz radova Stanislava Grofa, osnivača transpersonalne psihologije,  da u dubinskom psihološkom radu ljudi imaju tendenciju da se prisećaju događaja iz perioda prenatala i samog rođenja. Činjenica je da su to svakako veoma važni, čak se može reći i ključni periodi razvoja čoveka. Sve što se tada desi predstavlja svojevrsni sažetak i zgusnutu formu onoga što će nas kasnije pratiti tokom čitavog života. U tom periodu se dešavaju brojne promene, mnogo intenzivnije i brojnije nego u bilo kojem kasnijem periodu života. Takođe se u tom periodu dešavaju i traume, koje se kasnije manifestuju u kvalitetu života pojedinca. Dete je tokom prenatalnog perioda potpuno spojeno sa majkom, a kroz majku i sa ocem.

Za vreme porođaja se takođe dešavaju mnoge promene, tokom kojih drugi ljudi utiču na sam život deteta. Kada ovo shvatimo, sasvim je prirodno da zaključimo da u ovom periodu nastaju mnogo intenzivniji i dublji uticaji na psihu u odnosu na kasniji život, a sa tim je povezana i činjenica da ove sadržaje psiha ima težnju da otpusti i razreši. 

U kojoj oblasti je regresija vama najviše pomogla? Šta ste vi osvestili i na koji način vam je to bio benefit u životu, posebno porodičnom?

Najviše mi je pomogla u oblasti odnosa i spoznaje samog sebe. Regresoterapija mi je dala uvid koji mi pomaže da se nosim sa najtežim izazovima koje imam, a to je dobro slaganje sa najbližima. Sa druge strane, odnos prema sebi i dobar odnos sa svojom unutrašnjošću, često je još veći izazov. Regresoterapija mi je takođe pomogla da razlikujem situacije u kojima se ja borim sa sobom i sopstvenim unutrašnjim sadržajima, a kada je, sa druge strane, potrebno da se suočim sa okolinom i jasno reagujem ka spolja.

Možete li da umirite buduće roditelje jednim opštim savetom? Šta im u stvari kažete na vašim predavanjima kada se njihov strah pretvori u radost?

Regresoterapija i sam život su me naučili da ništa nije izgubljeno a da nam greške služe samo da bi nam pomogle u procesu osvešćivanja. Iako svi često pravimo greške, naročito u ulozi roditelja, uvek imamo mogućnost da se u sledećoj situaciji, koju nam donese život, pomerimo korak dalje. Mi za to ne moramo da se bavimo stvarima koje jesmo ili nismo  uradili u prošlosti, ali možemo u sadašnjosti i u trenutku koji živimo da tražimo način kako nešto možemo da uradimo drugačije. Ako dobro upoznamo naše greške i našu prošlost, i razloge zbog kojih nešto radimo, tada nam na raspolaganju stoje velike mogućnosti promene i oslobođenja od starih i opterećujućih obrazaca. Regresoterapija nam u tome pruža velika znanja i terapijske mogućnosti za promene i lični rast.

O autoru

Jasmina Stefanović

Jasmina Stefanović

Novinar po profesiji, preduzetnica u duši, po ličnom osećaju – kreator svojih snova. Astrološka Vodolija joj ne da mira, stalno je pokreće na nove avanture i promene.
Nakon višegodišnjeg rada na RTS-u, otisnula se u preduzetničke vode i pokrenula magazin Mama. Nekoliko godina radila u Adria Media Serbia kao editorijalni direktor Porodičnih naslova i urednica časopisa Lisa. Onda se vratila preduzetništvu i opet diše punim plućima.

Jedna je od autora i urednika portala Antistres vodič (www.antistresvodic.rs), uređuje prvu web emisiju Mamino ćoše i sa velikim žarom radi na pripremi svih aktivnosti Udruženja RODITELJSTVO NOVOG DOBA.

Misli da je samo NEBO granica, a ono je beskrajno…

Ostavi komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.