Zelena Mama

Porodični život na Stražilovu: Između prirode i umetnosti

Životni tok, izbori koje su napravili ali i njihova umetnost svakako su daleko od uobičajenog.

Sreli su se na muzičkoj radionici, zajedno svirali i zavoleli se. Bili su mladi pa im je sve izgledalo moguće, čak i ideja da se presele u vikendicu na Stražilovu neposredno pre zime iako nije bilo ni adekvatnog grejanja, ni vode, ni izolacije.

Ana Vrbaški i Marko Dinjaški, umetnici koji su učestvovali u serijalu „Ja imam talenat“ i izazvali veliku pažnju neobičnom tehnikom koju su predstavili publici – body percussion ili kako su oni nazvali to što rade „telo kao instrument“, danas sa osmehom pričaju o svojim prvim iskustvima u vikendici u Stražilovu gde su se pre dve decenije preselili, a to su ujedno bili i njihovi prvi koraci u roditeljstvu.

Mesto gde se diše sa prirodom

– Zaljubili smo se jedno u drugo, ali i u taj prostor na Stražilovu jer se tamo stalno osećate kao da ste na moru, samo vam fali zvuk talasa. Međutim, kad smo se preselili, nismo bili spremni za ono što nas je dočekalo. Naš sin je imao tri meseca i izgledao je kao Eskimče, toliko smo ga uvijali u više slojeva zbog hladnoće, priseća se Ana a Marko se nadovezuje na priču:

– Prvu zimu smo nekako prezimili. Zatim je došlo proleće i bombardovanje i veoma brzo smo shvatili kako nam je krov u raspadu jer nam je voda posle pljuskova ulazila u dnevnu sobu. I onda smo celo to  leto sređivali krov… Ali, ostali smo jer to je sasvim drugačiji život, stalno ste u pokretu, stalno ste aktivni, živite punim plućima zajedno sa prirodom.

Ime za ceo život: Danas su Ana i Marko i dalje mladi roditelji (jer baš tako i izgledaju), iako imaju sina Vida od 18 godina i ćerku Alisu od 16. A kada su postali roditelji, osim izazova koji su imali sa sređivanjem kuće, stigao je još jedan: Kako izabrati ime za dete?

– Nije nam u to vreme bilo nimalo lako da izaberemo imena za decu jer ih ona određuju za ceo život. Posebno je bio veliki pritisak sa Vidom i tek nakon mesec dana smo odlučili, kako detetu ne bi opština dala ime. Sa Alisom je bilo lakše jer smo već imali bend Alice in WonderBand a i moja mama je zbog prethodne situacije odmah rekla: A što ne bi bila Alisa?

Otvoreni kućni studio: Nije bilo jednostavno usaglasiti porodične obaveze i radne sa životom izvan tzv. civilizacije. Dok su deca bila manja, porodica je imala zahtevan program, posebno kad su Vid i Alisa krenuli u predškolsko a zatim i u školu. Ana kaže da je sreća što su rođeni u tom razmaku pa su bili u istoj smeni jer bi u suprotnom teško izdržali taj tempo. Posle škole u Sremskim Karlovcima su ih čekali sa ručkom, zatim vodili u grad (Novi Sad) u muzičku i baletsku školu, pa se vraćali kući da bi uradili domaći, pa uveče na karate… Za to vreme otkrivali su različite oblike umetnosti, paralelno su radili različite stvari.

Još odavno smo stvorili grupu Alisa u čudesnom bendu (Alice in WonderBand), koja se bavila muzikom ali i različitim perfomansima, izradom nakita, oslikavanjem odeće, duborezom, sviranjem… U našoj kući stalno se sviralo. Imali smo otvoreni kućni studio čak i za ljude koji se nikada nisu bavili muzikom, dovoljno je bilo da neko hoće da učestvuje, bez ikakvih prethodnih dogovora. I deca su bila deo tog načina života, uključivali smo ih u ono što smo radili.

Prva zajednička pozorišna predstava: Sa bendom su svirali u raznim mestima ali ih je uvek zanimalo i pozorište. Tako je nastala i prva porodična predstava „Alisa u zemlji čuda“, u okviru projekta udruženja građana Kreativna radionica „Bunker“ i u partnerstvu sa pozorištem mladih u Novom Sadu.

Na jednoj od predstava za decu

– Predstavu su radile dve porodice, mi i naše dvoje dece koji su tada imali 10 i 13 godina i druga porodica čija su deca imala 3 i 5 godina. Izvodila se na raznim manifestacijama a meni je u posebnom sećanju ostala ona u Viminacijumu jer je učestvovalo pedesetoro dece koja su preskakala vijaču i igrala školice i tako pravila beskonačni krug, sa sjajem u očima priseća se Ana.

Dom osećate u srcu: Danas Vid završava teorijski smer u muzičkoj školi i hoće da upiše glumu a Alisa je u Karlovačkoj gimnaziji, piše priče, pesme, bavi se fotografijom i glumi u ekološkoj dečjoj seriji na RTS-u Uprirodise koja je dobila nagradu Zeleni list.

Ana i Marko ističu da su kao roditelji uvek težili da ih osamostale tako da sada sami idu biciklima do Karlovaca a autobusom do Novog Sada. U jednom periodu njihovog života želeli su da se presele u grad ali to nije dugo trajalo. Priroda je deo njihovog života i danas više vole da ostanu kod kuće i čitaju, sviraju, bave se onim što ih čini srećnim.

Nastup u Subotici

Ana i Marko drže radionice u Novom Sadu, Beogradu i Subotici, učestvuju na raznim manifestacijama ali kada pričaju o svojoj kući na Stražilovu to rade na poseban način, kao da čekaju svaki trenutak da se iz bučnog grada vrate u svoj dom u prirodi. I kažu da ga ne bi menjali ni za koju drugu opciju. Možete da idete gde god hoćete ali je dom ono mesto koje osećate u srcu.  A oni su to osetili još pre dve decenije.

Foto: Igor Stević

O autoru

Jasmina Stefanović

Jasmina Stefanović

Novinar po profesiji, preduzetnica u duši, po ličnom osećaju – kreator svojih snova. Astrološka Vodolija joj ne da mira, stalno je pokreće na nove avanture i promene.
Nakon višegodišnjeg rada na RTS-u, otisnula se u preduzetničke vode i pokrenula magazin Mama. Nekoliko godina radila u Adria Media Serbia kao editorijalni direktor Porodičnih naslova i urednica časopisa Lisa. Onda se vratila preduzetništvu i opet diše punim plućima.

Jedna je od autora i urednika portala Antistres vodič (www.antistresvodic.rs), uređuje prvu web emisiju Mamino ćoše i sa velikim žarom radi na pripremi svih aktivnosti Udruženja RODITELJSTVO NOVOG DOBA.

Misli da je samo NEBO granica, a ono je beskrajno…

Ostavi komentar