Tinejdžeri

Šta vam je važnije: srećno ili uspešno dete

sreca

Da li vam je važnije da vaše dete bude srećno ili uspešno?

Koja je razlika?

Može li da bude i srećno i uspešno?

Kako?

Iako je uopštena definicija sreće: “trajno zadovoljstvo, spokoj, veselje, raspoloženje”, zapravo, svako od nas može smisliti svoju definiciju, već u zavisnosti od toga šta nas lično usrećuje. Tako, neko će sreću povezati sa sigurnošću ili visokim standardom, a neko drugi sa slobodom, ljubavlju, unutrašnjim mirom. Slično je i sa pojmom “uspeh”. Jedna od najčešćih definicija uspeha jeste: ”postignuće sopstvenih životnih ciljeva”. Međutim, šta su vaši životni ciljevi, znate samo vi.

Kada su u pitanju deca, mi odrasli, dajemo sebi pravo da određujemo uspeh umesto njih. Odnosno, bez obzira na naše najbolje namere, činjenica je da od dece zahtevamo da budu uspešna po našim sopstvenim kriterijumima a ne njihovim. Tako, većina odraslih smatra da je dete uspešno ukoliko ima zadovoljavajuće školske rezultate. Najveća rizik ovako zamišljenog uspeha jeste ukoliko su roditelji preterano ambiciozni. Naime, kada dete ne može da ispuni ambicije svojih roditelja, započinje dug ciklus disfunkcija u njihovim odnosima kao i u razvoju deteta. Upravo zato, veoma je važno odrediti kriterijume uspešnosti deteta prema njegovim sposobnostima, talentima, mogućnostima. Da biste ispunili ovaj uslov, neophodno je da ga dobro poznajete.

Čak tri četvrtine ispitanih tinejdžera je reklo da ih srećnima čini kvalitetan odnos sa roditeljima

Uspeh i školska postignuća ne igraju značajnu ulogu u dečjem poimanju sreće

Zaista, koliko poznajete svoje dete?

U zajedničkom istraživanju Agencije Associated Press i MTV stanice ispitano je 1.300 osoba uzrasta od 13 do 24 godine. Istraživanje je realizovano kroz upitnik tzv. “otvorenog tipa”, u kome svako ima priliku da napiše upravo ono što sam misli, umesto da bira neki od ponuđenih odgovora. Cilj ispitivanja bio je da se ustanovi šta je ono što mlađe generacije najviše ispunjava, šta najviše doprinosi njihovoj sreći. Mislite li da su odgovori bili: novac, najbolje ocene u školi,  seks? Niste pogodili.

Čak tri četvrtine ispitanih tinejdžera je reklo da ih srećnima čini kvalitetan odnos sa roditeljima i da im je najbitnije vreme sa porodicom. Tek na drugom mestu je: “druženje sa prijateljima”, a na trećem: “partnerski odnosi”.

Ipak, formiranje srećnog deteta je dugotrajan proces. Srećna deca porastu u komunikativnije, otvorenije odrasle osobe, sa više samopouzdanja i spremnosti za rizike od onih koji nisu imali srećno detinjstvo. Kada pitate srećne osobe zašto su srećne, one kao primer navode dobre međuljudske odnose sa porodicom i prijateljima, ljubav i zadovoljstvo bavljenja onim što vole. Uspeh i školska postignuća ne igraju značajnu ulogu u ovim odgovorima. Slično tome, kada pitate uspešne osobe zašto su uspešne, kako su do svog uspeha došli, oni pominju radne navike, dobru koncentraciju, jaku motivaciju… Sreću, ne pominju.

Dakle, da bi vaše dete bilo uspešno, uslov je da ima srećno detinjstvo. Pomozite mu u tome.

Džordž S. Paton je rekao: “Uspeh je koliko visoko odskočite kada padnete na dno”. Međutim, koliko će dete da odskoči, koliko dugo da leti, kojom brzinom da se podigne kada padne na tlo… uveliko zavisi od vas. Zato, vratimo se na početak : Sreća ili uspeh? Odgovor je : oboje. Samo, obratite pažnju na redosled. Kada pružite svojoj deci osnovu za sreću, ona imaju šansu da budu i uspešna, posebno u svojim ličnim (a ne vašim) snovima i ambicijama. To je sasvim dovoljno.

Uostalom, ima li većeg uspeha od – biti srećan?

Pogledajte još i: http://roditeljstvonovogdoba.com/pubertet-iz-nepoznatog-ugla/

O autoru

Jelena Holcer

Jelena Holcer

Jelena Holcer je diplomirani pedagog. Ima 25 godina iskustva rada sa roditeljima i decom, u različitim školama, vrtićima, izdavačkim kućama, radio i TV stanicama.
Kada je naučila da pravilno uči, napisala je knjigu: “Pravilno učenje”.
Kada je rodila dete, napisala je: ”Uspešan roditelj – uspešno dete”.
Godinama nakon razvoda napisala je i: “100 najčešćih pitanja i odgovora o razvodu”.
Kada je naučila da je važno i neophodno da ume da govori NE svojoj okolini, napisala je: “Kako reći NE”.

Njena najnovija knjiga, petnaesta po redu, posvećena je komunikaciji između roditelja i dece: “Hajde da pričamo o…” Autor je brojnih programa, seminara, radionica.
Direktor je “Škole za roditelje”.

Ostavi komentar