Blogopriče

Sve sam probala – moja beba i dalje plače!

beba place

Kada bih mogla da biram jedno iskustvo u ranom majčinstvu koje je činilo da se osećam potpuno bespomoćno, to bi bilo – bebino plakanje

Moj sin je počeo da plače dugo i nekontrolisano sa dve navršene nedelje, taman kada sam mislila da sam skupila dovoljno samopouzdanja da se bez ičije pomoći brinem o njemu.  Njegove suze nisu pogađale samo mene, već i dobronamerne komšije, prolaznike, prijatelje – saveti su nam stizali sa svih strana.  Naučila sam tada da bebama prija zvuk upaljenog fena jer ih podseća na zvukove iz majčine utrobe.  Držali smo fen upaljen dok nije pregoreo, a onda smo prešli na usisivač.  Mali je i dalje plakao.

Nudila se i ideja o nesazrelim crevima (grčićima) koja je popularna i u drugim zemljama, iako za nju nema medicinskog osnova.  Ni preporučene masaže, topli oblozi, probiotici, ni tople kupke nisu pomogle.  Mali je i dalje plakao.

Njegova baka bi me s vremena na vreme diskretno upućivala na to da bebe imaju potrebu i da pričaju kroz plač, ali ja to nisam mogla da čujem.  Njegove suze su me terale da ih se rešim na jedini način koji sam znala – kroz dojenje.  U dojenju sam nalazila spas i nadu da to što činim nešto za njega rešava, makar i kratkotrajno.  On je i dalje plakao.

Naučno je dokazano da bebin plač ima vrlo važnu funkciju – kod majke izaziva stanje stresa koje je goni da bebinu neugodnost otkloni.  Ta neugodnost se obično ogleda u potrebi za majčinom blizinom, potrebi za hranom ili potrebi za previjanjem.  Ono što naučnicima ne polazi za rukom je da objasne zašto bebe nekada plaču i kada su site, previjene i u majčinom naručju.  Istraživanja pokazuju da je „plakanje bez razloga“ globalna pojava koja se kod gotovo svih beba u gotovo svim kulturama pojavljuje oko druge nedelje života, intenzivira oko šeste nedelje i značajno umanjuje posle trećeg meseca.  Nakon toga, ciklusi ovog plakanja se nastavljaju u umanjenom obimu i intenzitetu kako dete raste.

Švajcarska naučnica, Aletha Solter, svoj život je posvetila izučavanju beba i sa svetom podelila teoriju koja je promenila život, a nadam se, i sudbinu moje bebe.  Po njenom mišljenju, ova mala stvorenja na svet dolaze osposobljena ne samo da traže od nas da im zadovoljimo osnovne potrebe, već i da sama zaleče sopstvene emotivne i fizičke traume – ukoliko im mi to dopustimo.

Prema teoriji Svesnog roditeljstva (Aware Parenting, prevod moj), bez obzira na uzrast, sva deca iskušavaju neugodne emocije nezavisno od nivoa brige koja im se pruža (Mame, slobodno pročitajte tu rečenicu nekoliko puta :).

Ti teški osećaji mogu da im se pojave još i iz života u maminom stomaku, jer nerođena deca dele sa majkom sve emocije kroz majčine hormone.  Takođe, čin porođaja je za bebu traumatičan i zajedno sa privikavanjem na novi svet nosi u sebi brojna osećanja sa kojima mališani treba da se nose.  Najzad,  kao i mi, bebaći reaguju na svoje okruženje u svakom datom momentu i bez obzira koliko ih mi voleli i mazili ipak zadržavaju pravo na sopstvenu reakciju.

Suze su lek koji bebama pomaže da procesuiraju negativna osećanja!

Kada zdrave bebe, čije su sve ostale potrebe zadovoljene i dalje plaču, one traže vernog sagovornika koji će njihove male brige da sasluša.  Bebama ne treba zveckanje ključevima ispred nosa, drmusanje i „nije to ništa.“  Njima treba prisustvo odrasle osobe kojoj veruju, da im bez distrakcije pruži šansu da svoje muke vokalizuju.

Verovatno se pitate da li je moguće da suze u sebi nose baš ovakvo lekovito dejstvo.  Prisetite se načina na koji se vi nosite sa problemima u životu.  Ako ste kao ja, onda volite da sa nekim bliskim porazgovarate o onome što vas tišti ili da se s vremena na vreme „dobro isplačete.“  U oba procesa kao rezultat iskušavate olakšanje, jer kroz priču i plakanje propuštate negativne emocije kroz sebe.

Bebama su na raspolaganju samo suzice, a sudeći po naučnicima one su vrlo moćne.

Američki biohemičar William Frey pronašao je da ljudske suze sadrže hormone i neurotransmitere koji su zaduženi da telo održavaju u stanju stresa.  Naše suze, kao i znoj kod beba koje još nisu počele da plaču sa suzama, služe da izbace ove hemikalije i vrate organizam u stanje normale.

Stoga nije za čudo da je Aletha Solter svrstala potrebu za plakanjem u svrhu osnovnih potreba beba, zajedno sa potrebom za dodirom, hranom i spavanjem.

Šta se dešava sa neisplakanim suzicama, kako se stvaraju „kontrolni mehanizmi,“ kao i kako stvoriti uslove za zdravo plakanje bebe, saznaćete u narednim izdanjima iz ovog serijala.

Do tada, zapitajte se kako reagujete na bebin plač?  Možete li mirno da se nosite sa njim ili imate impuls da plakanje prekinete.  Plačete li vi?

Dok čekam vaše odgovore, odoh da se dobro isplačem 😉

www.mojamamanova.com

O autoru

Vanja Bokun Popović

Vanja Bokun Popović

Vanja Bokun Popović je mama, predavač i konsultant koja se bavi primenom energetskih principa kako bi sebi i drugima otklonila blokade srećnom postojanju. Na naučni rad podstaklo je pitanje šta se desilo sa talentima magične devojčice koja je nekada bila i zašto ta devojčica nije izrasla u srećnu tridesetogodišnju ženu te je od svog života 2010-e napravila eksperiment.
Vanja je učila, živela i predavala na tri kontinenta i preko petnaest različitih zemalja. Sa drugima deli samo ono što je i sama isprobala kako bi život skrojila po merilima ljubavi, harmonije i ekspanzije prirodnih talenata. Njen pristup je holistički, koji slavi izbor svakog roditelja, a misija da osvetli put blagostanju i prosperitetu, jer naša su deca čudesna i zaslužuju Novi Svet.
Vanja živi između Evrope i Amerike i kandidat je za doktorat iz psihologije. Njeni radovi su se pojavili u RYL Magazinu, kao i u poslednjoj knjizi Žane Poliakov (21-Day Mind Detox).
„Roditeljstvo je poziv za duboki rad na sebi“, osnovni je roditeljski moto Vanje Bokun Popović, koja je i autorka i vlasnica web sajta mojamamanova.com.

Ostavi komentar