Fraktali imaju višestruku primenu a pre skoro tri decenije Tanzilija Zakirovna Polujahtova, pedagog, porodični psiholog i naučnica iz Rusije počela je da primenjuje ove geometrijske crteže u terapeutskom radu sa odraslima, ali i sa decom.
Ove godine Tanzanija je boravila u Beogradu u organizaciji udruženja Dar Art a povodom Balkanske konferencije fraktalnog metoda, što je bila prilika da sa autorkom patentiranog metoda koji se zove „metod fraktalnog crtanja“ uradimo intervju za Roditeljstvo novog doba. Inače, osnivač Dar Arta, Milkica Vuletić je fraktalni metod u našu zemlju donela pre tri godine.
Milkica Vuletić i Tanzanija Polujahtova
Kako je metod nastao?
Ideja je jednostavna. Zadatak fraktala koji se crta, tj. dijagnostičke slike je da se što više sazna o ličnosti a da se ona što manje svesno uključuje u njeno stvaranje.
U toku mojih istraživanja shvatila sam da se najveća tačnost postiže ako osoba ne može da kontroliše proces pokretanja ruke i u tom slučaju dobije se crtež koji predstavlja karakteristike čoveka, njegovog emocionalnog, psihičkog, fizičkog stanja, načina razmišljanja – sve se dobro vidi u situaciji kada čovek ne upravlja svesno crtežom koji radi. I samo u tom slučaju mi možemo da napravimo dovoljno duboku i tačnu analizu.
Sa bojama je još jednostavnije. Kad se boji crtež, obavezno dominiraju 2-3 boje i ako nam je poznata vibracija svake od njih a čovek ih je izabrao zatvorenih očiju i obojio veliku količinu polja, onda možemo da kažemo da je to njegova sopstvena vibracija, tj. čovek će uzimati nesvesno one boje kako se i sam oseća.
Priroda boje je talasna, različite nijanse daju savršeno drugačije vibracije. Na primer, tamne imaju nisku vibraciju, akvarelne visoku i sve te boje koje se nalaze u kutiji iz koje se izvlače su zbir talasnih karakteristika ili frekvencija a biosistem čoveka je takođe zbir svih tih frekvencija ili karakteristika.
Na primer, svaki organ ima svoju vibraciju a time i boju i na osnovu toga može da se utvrdi i zdravstveno stanje osobe. Brojni klinički testovi pokazali su da su se ljudi koji su crtali fraktale brže oporavljali od bolesti. Ali, ova tehnika ne utiče pozitivno samo na oporavak od bolesti, već rešava i mnoga negativna stanja, anksioznost, stres, depresiju, lošu komnikaciju…
Najveća tačnost se postiže ako osoba ne može da kontroliše proces pokretanja ruke
Da li postoje neka pravila kada se radi crtež?
Prva tri crteža su dijagnostička kako bi se utvrdilo gde postoji blokada ili na čemu treba da se radi. Pojednostavljeno rečeno, boje se biraju zatvorenih očiju, zatim se radi analiza i na kraju korekcijski crteži – tj. daje se preporuka kako da se crteži rade i sa kojim bojama. Svi crteži se rade zatvorenih očiju ali se kod korekcijskih boje biraju namerno, svesno, po preporuci.
Prvobitni zadatak ove metode je bio da se stvori komunikacija između roditelja i dece od 2-3 godine jer ona ne mogu mnogo toga jasno da kažu ali mogu da crtaju. I to doživljavaju kao igru. Mama dok radi sa detetom priča pričicu, opisuje boje a deca se vezuju za one koje su bliske tome što osećaju. Na ovaj način mama može puno toga da sazna o svom detetu, od njegovog emocionalnog raspoloženja do zdravlja.
Majke obično znaju na šta bi trebalo da obrate pažnju a u crtežu možete da vidite i ono što dete ne može da kaže. Pomoću određenog „ključa“ koji se koristi u metodologiji može da se vidi stanje deteta.
Korekcijski crtež se radi nakon dijagnoze. Na taj način se konfliktne situacije isključuju, odnosi postaju tako kvalitetni da niko u porodici ne želi da ih remeti.
Ostavi komentar