Rođen sam 1993. u Beogradu, u vreme sankcija i ratova na Balkanu. Kao i sve porodice tih godina, moji su se snalazili kako su umeli da bismo preživeli. U tinejdžerskim danima sam ostao bez tate. Završio sam srednju školu i tri godine u tri različite više škole. Ocenu nikad nisam smatrao jedinim merilom znanja. Životno iskustvo je vremenom prevazišlo školsko i ne kajem se. Kada mi kažu da sam krenuo pogrešnim putem uvek im postavim pitanje: „Da li ste sigurni da sam imao izbor da biram put?“
Jednog toplog majskog dana postao sam Sarin tata. Od tog dana, postao sam skroz drugi čovek, ne zato što sam se (kako neki kažu) zarobio nego zato što sam se tog dana i ja rodio, kao njen tata. Sve što je do tada bilo važno, postalo je nevažno, prioriteti su se promenili.
Kao roditelj, ja sam uz nju zaista dobio krila
Ubrzo sam postao i jednorog (ovo sam prvi put čuo juče i mnogo mi se svidelo) odnosno jednoroditelj – samohrani tata. Nije bilo lako, odrastao sam brzinski. Ipak, roditeljstvo mi je dalo priliku da uživam sa svojim detetom i da učim od nje. Ono što bi nekoga zakucalo, meni je dalo novu snagu jer u svemu vidim bar zrno dobrog i pozitivnog, u svemu može da se uči, ako je čovek mudar da iskoristi šansu. Moj vedar duh i optimizam, mladost i snaga pomogli su mi da se snađem u novim okolnostima i jednoroditeljstvu, što je mnogo starijima od mene seklo krila. Dok sam Saru učio svemu, i ona je mene učila kako da budem tata a na prvom mestu, naučila me je šta je ljubav. Kao roditelj, ja sam zaista uz nju dobio krila, i bukvalno, onog dana kada smo krenuli u šetnju, ona me je zamolila da i ja stavim na leđa roze krila, što je protreslo Internet leta 2016, i postao sam Tata godine.
Pokušavam drugima da prenesem ono što sam naučio od svog deteta
Krila zaista daju magične moći. Moj život je počeo da se menja. Prvo to saznanje da moj vedar i pozitivan duh, kao i pristup roditeljstvu, pozitivno utiče na mnoge. Javljali su mi se i tate i mame, kojima su naša krila dala pelcer za njihova. Shvatio sam moć interneta, kao kanala za komunikaciju i počeo da pišem blog. Pokušavam preko bloga da doprem do svih onih koji su, kao i ja nekada davno, izgubili veru u ljubav, u dobro i lepo. Pokušavam drugima da prenesem ono što sam naučio od svog deteta.
Želim da doprem do svih roditelja koji su nesnađeni, depresivni, razočarani i da im, na ličnom primeru, pokažem da mogu to da promene. Radim na tome da se nekim društvenim pojavama vrate davno izgubljene vrednosti, da se cene maniri, trud, ljubav, poštenje. Ja jesam divan, fin, kulturan, ali takođe i jako oštar, direktan, bez dlake na jeziku, sve dok je reč o pravdi. Sve to radim zato što imam dete i želim da sutra živi u što boljem svetu u kome će se ceniti prave a ne nametnute vrednosti.
Stavio sam osmeh na lice i potpuno se posvetio Sari. Ona je najlepši razlog za sav moj trud, znoj, borbu. Moja devojčica je snaga koja me pokreće, gura napred kada se zaglavim u svakodnevim problemima. Njena radost je moja radost i potvrda da radim najbolje što umem za svoju ćerku. Rastemo zajedno, ona u preslatku pametnicu a ja u najboljeg tatu u našem svetu, za nju.
Ostavi komentar