Maja Enis: Kako su knjige i deca istovremeno rasli

Vlasnica izdavačke kuće Enco book priča o svojim iskustvima u privatnom biznisu i roditeljstvu

Danas Majina deca Ena i Igor imaju dvadeset i četiri i dvadeset godina i velika su mamina podrška u poslu jer su rasli istovremeno sa Enco bookom i slikovnicama koje su izlazile pod kapom ovog preduzeća. A naša sagovornica smatra da su žene u poslu vrednije, požrtvovanije i upornije jer to uvek vezuju za opstanak porodice.

Kako je sve krenulo?

– U vreme kada su moja deca bila mala u knjižarama nije moglo da se nađe skoro ništa kvalitetno što bi moglo da im bude interesantno, a da istovremeno bude i edukativno. Slučajno sam videla u inostranstvu knjige belgijskog izdavača „Le ballon“ i odlučila da ih donesem u Srbiju. Uspela sam da dobijem licencu i počela da ih uvozim.

Ali, imate i svoja originalna izdanja?

– Sa koleginicom sa fakulteta počela sam da stvaram i svoja izdanja. Nacrtale smo zajedno  slikovnicu iz svojih snova i krenule u uzbudljivi i nama potpuno nepoznati svet izdavaštva iako smo bile diplomirani pedagozi.

U međuvremenu, zbog sve veće konkurencije na tržištu, zaista je bilo neophodno praviti knige koje su vaših ruku delo, koje su po nečemu specifične i originalne.

One su vam donele i brojne nagrade, a između ostalog priznanje “Cvet uspeha za ženu zmaja” za inovativnost?

– Da, to su kviz knjige koja deci pružaju ne samo edukaciju kroz istraživanje raznih oblasti, već i zabavu kroz „grebanje“ do tačnog odgovora. Ideja je da one budu samo polazna osnova kako bi  se deca kroz kratka pitanja i još kraće odgovore zainteresovala za određenu temu i naučila bar osnovne informacije koje će ih, ako žele, odvesti u potragu za dubljim znanjem.

Roditelji kroz slikovnice i bojanke mogu da utiču na dečja interesovanja u ranom detinjstvu, ali je školski uzrast vreme kada to više nije tako jednostavno. Htela sam da nađem način da to produžim, a to je jedino moguće ako ih knjige ne podsećaju na školske udžbenike i radne sveske, da pružaju još neki segment, a to je u ovom slučaju „grebanje“.

Teme za kviz knjige su različite, od istorije, umetnosti do saobraćaja, turizma… Kviz knjiga “Čarobno putovanje” dobila je prvu nagradu dečje kritike “Dositejevo pero”, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Beograda nastala je na primer knjiga „Zašto volim Beograd“, itd.

Kao nastavak ovog približavanja dečjim interesovanjima uradili ste i kviz knjige – aplikacije za mobilne telefone?

– Da, uradili smo kviz knjige “Bezbedno do škole”, “Živi zdravo, čuvaj svoje telo” i “Putovanje Srbijom sa Maksom” u formi aplikacije za mobilne telefone. Odgovarajućim klikom na neko pitanje deca kroz igru dolaze do zanimljivih podataka i na taj način i uče. Aplikacije su urađene i na srpskom i na engleskom jeziku a namenjene su deci od 7 do 13 godina.

U vašem slučaju nikada nije bilo tako teško uklopiti posao i roditeljstvo?

– Moja kancelarija se nalazila preko puta kuće tako da sam mogla ceo dan da cirkulišem između, da decu ispratim u školu i da ih dočekam, da uradimo domaći pa da se vratim na posao, i tako u krug. Moj posao je možda iziskivao nekada veliku posvećenost, ali je sa druge strane deci pružao jedno opušteno i drugačije detinjstvo jer sam mogla da ih vodim sa sobom kada je to bilo potrebno i da budu deo posla koji radim.