Škola je jedna tragična institucija naše civilizacije. Stvorena je sa najlepšim namerama, da nas uči prijateljstvu i drugarstvu, da nas uči naučnom načinu mišljenja i rasuđivanja, racionalnom izboru zanimanja. Ali, ona ni na jednom polju nije odgovorila potrebama zbog kojih je stvorena. To nije samo kod nas i nije samo sad, rekao je na početku tribine „Kako škola da podrži razvoj deteta“, prof. dr Svetomir Bojanin, čuveni dečiji neuropsihijatar, utemeljivač defektološke struke u nauci i profesor neuropsihologije na Medicinskom i Defektološkom fakultetu.
Škola ne misli na decu. Svako dete želi da bude neko nekome, da ima drugara. Šta je škola učinila da se dete u prvom razredu oseća tako, pita prof. Bojanin.
Zašto škola ne bi bila radost za decu?
Zašto takva ne bi bila i matematika? Ima mnogo metoda da se matematika uči na zanimljiv način, da bude kao igra a ne da decu gušimo preteranim zahtevima.
Škola se polako urušava sa nivoa koji je dostigla, gubeći svoj pravi smisao. Ukoliko želi da opstane, škola po rečima prof. Bojanina, treba da postigne sledeće:
- da se postavi pedocentrično (tj. da dete bude centar celokupnog vaspitno-obrazovnog procesa i jedini kriterijum pri izboru sadržaja i metoda nastave i vaspitanja);
- da se osamostali od države
- da podstiče kreativnost svojih kadrova
- da planove i programe postavi fleksibilno
Prof. Bojanin naglašava da nije pristalica kućnog obrazovanja, kućnih škola jer je to dodatno opterećenje za roditelje, a dete treba podići za život.
Svoje stavove i rešenja prof. Bojanin je detaljno opisao u svojoj poslednjoj knjizi „Škola kao bolest“.
Tribinu je organizovao opštinski Centar za brigu o starima, deci i osobama sa invaliditetom „Novi Beograd“ u partnerstvu sa Udruženjem „Pomoć porodici“, a u susret obeležavanju Međunarodnog dana tolerancije.
Foto: RND
Ostavi komentar