Između dva porođaja Tamare Ratković prošlo je devet godina. A između njih je uspela da izgradi lepu karijeru fitnes instruktora i trenera, da postane profesor, da od svog kluba Star napravi kultno mesto za vežbanje, a onda da u toku druge trudnoće napiše i knjigu – “Fit u trudnoći uz pilates”, koja je nedavno i objavljena.
S obzirom da vaša dva porođaja deli skoro decenija, po čemu su se ta dva podjednako važna događaja razlikovala?
Naravno da razlike postoje. Osim što sam prvi put bila mlađa, nisam imala nikakvog iskustva. Iako su se moje prakse na odeljenjima dečjih klinka, kada sam bila u srednjoj školi kao medicinska sestra, a kasnije laborantski tehničar, pokazale kao vrlo korisne, opet nije isto. Prvi porođaj je bio pomalo stresan. Otišla sam na pregled, a zadržali su me jer se beba upetljala u pupčanu vrpcu. Malo su čekali, a potom odlučili da me zadrže u bolnici i porode. Nisam bila spremna. I ja i suprug smo bili i u strahu jer carski rez nije bio planiran. Kasnije smo se, naravno, tog šoka prisećali na sasvim drugačiji način. Za drugi porođaj sam bila spremnija i prošao je planski i organizacijski više nego dobro. Nije bilo mesta za stres, osim onog uobičajenog, jer razmišljate da li će sve biti u redu.
Pošto vas trudnoća uvek prolepša, mogli biste stalno da budete trudni. Bar tako nama izgleda, ali kakav je vaš doživljaj? Koliko dobra fizička kondicija pomaže u tome da se trudnoća “dobro nosi”?
U obe svoje trudnoće sam se osećala prelepo. Nekako, sve je lako teklo. U prvoj sam imala malo više strahova, ali sam i u jednoj i drugoj radila do poslednjeg dana. U prvoj nisam fizički vežbala, ali sam vodila treninge. U drugoj sam vodila časove skoro do kraja. U sedmom mesecu trudnoće sam bila i edukator na ZEST konvenciji u Barseloni. Vodila sam časove i radila edukacije i bogme ih sve dobro oznojila 🙂
Da li ste se pripremali za porođaj i kako? Da li vam je to pomoglo?
Za prvi porođaj sam išla na pripreme za porođaj i to zajedno sa suprugom, ali mi nisu bile potrebne. Generalno, svim ženama preporučujem da idu na vežbe za porođaj, kao i da budu aktivne u toku cele trudnoće.
Volela bih da sa nama podelite emotivne trenutke prvog susreta sa bebom, komunikacije, nežnosti…
Bebu sam videla odmah i moram priznati da je to bila ljubav na prvi pogled. Bila je nekako obla, kompaktna, lepe boje, punih usana i lepih crta lica. Uživala sam da je gledam. Sećam se da je na moje obraćanje i izjave ljubavi i dobrodošlice, ona svoja usta razvukla u osmeh. Iako je to refleks i nesvesno kod tako malih beba, uverena sam da one razumeju majčin glas i poruku koju im šalju. Tako me je i moja Maša počastila osmehom već na našem prvom “razgovoru”.
Pre nego što je stigao najmlađi član
Ponovo malo dete u kući – kako se ostali članovi porodice nose sa tim?
Prvih nekoliko meseci mislila sam da bih odmah rodila još jedno 🙂 Međutim, kako beba raste i taj moj stav se pomalo menja. Šalu na stranu, ali kako rastu , deca traže sve više i vaše pažnje i angažovanja, pa se ponekad pitam odakle mi snage da sve funkcioniše.
Najveći strah sam imala zbog toga kako će je prihvatiti njena starija sestra Nika, ali se to pokazao kao najmanji problem. Ona je obasipa ljubavlju, pažnjom, ponekad i previše. Ono što nas je sve iznenadilo je ljubomora naše male havanske bišonke Lili. Tada sam shvatila što znači kada kažu “ljubomoran kao pas”. Lili se trudila na sve načine da bude pored mene, a posebno kad uzimam Mašu u naručje. Tek nakon petnaest meseci postale su dobre drugarice, tako da se sada igraju, mada je ta igra ponekad bolna za Lili. Ali, za sada se obe dobro drže.
Kako organizujete svoje vreme kao zaposlena mama? Koliko pomažu suprug i starija ćerka?
Da nema mog supruga, mnoge stvari bi bile neizvodljive. Posebno što se tiče mojih čestih putovanja zbog edukacija van zemlje. Tada nastupaju on i naša starija kćer. Sa dobrom organizacijom, razumevanjem unutar kuće, sve se može. Još ukoliko imate baku, problemi nestanu!
Zašto je lepo imati ćerke, iz vašeg ugla?
Neko je rekao: “Kada rodiš sina, imaš ga sve dok se ne oženi, a kada rodiš kćer, imaš je za ceo život”. Naravno, dete se voli bez obzira na pol. Ono što je možda tačno jeste da su ženska deca privrženija svojoj primarnoj porodici i kasnije kada osnuju svoje familije. Ali, to i ne mora da bude tako. Sve je stvar vaspitanja (ali i izbora partnera): Ja sam bila 100 odsto sigurna da u drugoj trudnoći nosim muško dete. Ne zbog moje želje, već je sve bilo drugačije nego prvi put. Međutim, pošto sam radila NIFTY test, javili su mi telefonom i pol. Bila sam zatečena i to saopštila našoj Ljilji, a ona mi je odgovorila: “Taco, bolje je zet da ti uđe u kuću, nego snaja”. I danas se smejem toj rečenici, ali su se verovatno te narodne mudrolije pokazale često kao tačne.
Neki savet drugim mamama koji je proistekao iz vašeg ličnog iskustva.
Ne kalkulišite i ne planirajte. Pustite da vas iznenadi vaša trudnoća. Uživajte u njoj. Biti roditelj možda nije lako jer ima puno odricanja, briga, strahova… ali su lepi trenuci nemerljivi. To je umnožavanje vaše ljubavi, rad na sebi kroz svoje dete. Mislim da i mi podjednako učimo od njih, kao i i oni od nas. To je recipročno, a ta ljubav je nemerljiva, neopisiva i nenadoknadiva. Uživajte u trudnoći, u odrastanju i životu!
Foto: naslovna – Dalibor Danilović, u tekstu – Tamara Dragović
Ostavi komentar