Jedan slatki dečak svoju mamu je zvao Mamija, sve dok nije ušao u pubertetske vode. Meni je to Mamija postalo sinonim za mamu, muško shvatanje ljubavi prema mami. U to vreme, i sama sam postala mama. Već u zrelim godinama, vrlo često sam se ne snalazila u izazovima roditeljstva i braka. Brak se, posle uspona i padova, završio i sada sam samo mama.
U tačkama preseka smestio se moj blog Um, drum i ostalo
Moj dan čini mnogo onoga što moram i malo onoga što želim. U tačkama preseka ova dva, smestio se moj blog. Facebook statusi mi nisu bili dovoljni da javno napišem svoj stav. Počelo je slučajno, a nastavilo se namerno. Pišem za sebe, o svetu oko sebe. Mnogo mi znači da, kad imam potrebu, „izbacim“ blog u elektronski etar. Neki koji čitaju šta pišem kažu da to radim dobro i smisleno. Na jednom od TV nastupa, tonac mi je, posle intervjua na temu razvoda, rekao da mogu da vodim dnevnik, nikad nije video smireniju i smisleniju sagovornicu. Mislim da je malkoc lagio, no nema veze. Prijalo je i shvatila sam to kao kompliment.
Moja najveća mana je DRSKOST
Nemam problem da kažem šta mislim. Ni u oči ni u papir ni u kilobajte ovih crnih slova na ekranu. Možda je za to kriva moja najveća mana, a to je drskost. Poštujem društvene norme, ali nisam uvaljana u čokoladu. Šta je gorko, gorko je, i sa i bez dodatog šećera. Volim da stvari zovem pravim imenom. Sa sujetom sam se pozdravila odavno, kada sam se pozdravila i sa svojim bivšim mužem. Ne mogu da se pretvaram da sam nešto što nisam. Ne volim da me šminkaju i da mi stilizuju frizuru pre snimanja. Ne volim da moram i ništa ja ne moram. Desi se da neću ni ono što hoću, ali onda sačekam da me napad tvrdoglavosti prođe i sklonim se u svoju pećinu. Niko nema odobrenje za ulazak. Čak ni moja dva eksterna srca, moja ćerka i moj Poseban. Što pre me ostave na miru, i moji demoni će lakše da se raziđu i sunce se opet pojavi. To što tada pišem nije za javnost 🙂
Dovoljno sam ostvarena
Ježim se od izraza „ostvarila se kao majka“. Dovoljno sam bila ostvarena i pre roditeljstva, i mišljenja sam da ženi nije neophodno roditeljstvo da bi se „ostvarila“. Takav stav je vrlo diskriminišući prema ženama koje nisu majke, ali su možda najbolje mame na svetu. Majka i otac su oni što začnu. Mama i tata su oni koji vole, maze, brinu, grde, isteruju strašna čudovišta sakrivena ispod kreveta, drobe da soba mora da se sredi, skidaju temperaturu, vode na ušivanje polupanih arkada, preslišavaju biologiju, primerom uče kako se raste u odgovornu osobu. Kada su mama i majka u jednoj, a otac i tata u drugoj osobi, to je divno ali nije uvek moguće. Nije lako ni u jednoroditeljskim porodicama. Ne, to nisu porodice jednoroga, mada često podsećaju na to. Mama ne može da bude tata i obrnuto. Detetu su potrebna oba roditelja ali, kad jedan nije dostupan, preživi se. Kao što voda nađe put kroz beton, tako i ljubav nađe put do svakog srca. Nekad preko sedam mora i sedam gora i mnoštva prepreka i odbijanja, ali ga nađe.
Eto, to sam ja. Radim posao kojim plaćam račune i pišem jer me to raduje. Nisam savršena. Psujem kao kočijaš, a ne vozim. Jedem ljuto, dok mi suze ne pođu. Volim celim srcem. Radujem se tuđoj radosti, strasti. Lenja sam za ono što moram. Strastveno volim motore. Mrzim da usisavam. Volim da se izležavam na suncu i dremam, dok me ne pukne sunčanica. Pričam sa razvedenima i onima u procesu razvoda. Slušam, ne osuđujem. Kažem šta mislim samo kad me neko pita, u protivnom ne. Umem da nasmejem. Pravim odličnu sarmu. Prijateljima ne govorim ono što bi da čuju, kad me već pitaju, nego šta mislim. Dobra sam mama, najbolja što umem. Volim svet oko sebe.
Kad sve saberem i oduzmem… Ja sam srećna žena.
Ostavi komentar