Bez obzira koliko imate kalendarskih godina, vaš roditeljski staž meri se samo brojem godina vašeg deteta. Prateći svoje dete kroz sve njegove faze odrastanje, vaše iskustvo će biti sve veće.
Istovremeno sa ovim procesom, vi lično ćete se stalno menjati, kako na polju svog unutrašnjeg sazrevanja, tako i zahvaljujući tome što ćete učiti od svoje dece. Naime, koliko vi učite o svom roditeljstvu baveći se vaspitavanjem svog deteta, važi i obrnuto. To je uzajaman, interaktivan proces.
Odrastati zajedno sa svojom decom znači međusobno vaspitavanje, zajedničko odrastanje.
Nekoliko važnih principa zajedničkog odrastanja su:
Doslednost. Biti u svakom trenutku dosledan zvuči primamljivo, jer je već na prvi pogled jasno da ukoliko mi dajemo jasne instrukcije deci, ukoliko smo dosledni u njihovom sprovođenju (na primer, prilikom uspostavljanja jasnih granica dozvoljenog i nedozvoljenog ponašanja), to može imati samo pozitivne efekte. Međutim, da li je moguće uvek biti dosledan, od trenutka rođenja vašeg deteta pa zauvek? Nije. Niko nije dosledan baš uvek. Ukoliko ponekad preinačite neku svoju odluku – to ne mora značiti da niste dosledni, već da imate sluha za potrebe svog deteta. Sa druge strane, doslednost nije uvek dobra. Neke vaše odluke kojih se kruto i nepokolebljivo držite, možda uopošte nisu u najboljem interesu vašeg deteta. Zato, umesto da insistirate na povinovanju vašim odlukama, samo zato da biste ispali uvek dosledni, radije kod sebe negujte otvorenost za promene i spremnost za dijalaog.
Autoritet. Činjenica što ste roditelj, uopšte ne podrazumeva da imate autoritet. Manipulacija strahom, bespogovorna poslušnost, insistiranje da dete posluša vaše zahtevate, čak i kada ih ne razume, takođe, nije autoritet. Šta autoritet jeste?
»Pravi« roditeljski autoritet je mešavina poštovanja i poverenja u vas.
On se uči, stiče i postepeno formira. To nije stanje već proces, kroz koji vi svoj autoritet stvarate postepeno, od prvog dana rođenja deteta. Jednom kada ga uspostavite, vi još uvek niste završili ovaj posao, jer će dete vaš autoritet isprobavati, provocirati u svim svojim uzrasnim fazama, u različitim prilikama i situacijama.
Bolje je prihvatite način na koji se dete oseća nego što ćete ga usmeravati da se oslobodi toga što oseća
Razumevanje. Za roditelje su dečja osećanja uvek problematična. Mi smo, kao odrasle osobe proveli veliki deo života pokušavajući da kontrolišemo i ovladamo sopstvenim emocijama. Zato, želimo da poštedimo i zaštitimo decu od svakog povređivanja. Iako nam je namera najbolja moguća, reakcija na dečja osećanja je pogrešna. Besnu decu kažnjavamo, tužnoj skrećemo pažnju, uplašenu uzimamo u zaštitu… a zapravo im ne dozvoljavamo da imaju svoje emocije i jasno ih izražavaju. U mnogim situacijama dete će se žaliti, tražeći od vas samo da ga saslušate, odnosno, da pokažete razumevanje, a ne da rešavate njegov problem. Ako svojom reakcijom uspete da ga uverite da razumete koliko je u nekoj situaciji povređeno, već ste mu mnogo pomogli. Radije prihvatite način na koji se dete oseća nego što ćete ga usmeravati da se oslobodi toga što oseća. Vežbajte svoje rezumevanje deteta. Počnite rečenicu sa: “Razumem da…” (si sada tužan, da ti se ne ide u vrtić, da si ljut na mene, da…) jer mu time dajete slobodu da iskaže svoje osećanje. Podržali ste njegovo pravo da se ispoljava. Nakon što ste mu pokazali razumevanje, i dete će biti više otvoreno da tu svoju sitauciju rešava.
Omogućite li svom detetu razumevanje, ako negujete međusobno poverenje umesto insistiranja na bespogovornoj poslušnosti (misleći, pogrešno, da je to vaš autoritet), ako uspete da priznate kada pogrešite, formirate osećanje doma, sigurnosti… vi i vaše dete ste na dobrom putu zajedničkog odrastanja, međusobnog vaspitavanja i obostranog uspeha.
Ostavi komentar